ПРАВО ИЗБОРА

web

На крају крајева има ли значаја
да ли ме је с подлим намерама
сама Судбина у сунчаном чвору
или успут, и не примећујући,
саплела Случајност.
Сада треба полако да се придигнем -
на лактове, на колена,
кост по кост да саберем,
да се усправим,
као да сам из земље изникла.
Какав богат избор,
пре него што ме, неочекивано,
оборе!
Да ли да узмем свој кишобран, или не;
бели хлеб да купим или црни;
да ли да осмехом поздравим овог господина
или да му без лавежа прегризем грло;
да ли да продам душу и за колико;
да ли да прихватим понижење старости
или да нежно себи пресечем вене...
Само да пожурим,
јер Судбина опет о нечему размишља,
а Случајност иде нехајно,
у сусрет,
право према мени...

© Станка Пенчева
© Мила Васов, превод, 1996
© Издателство LiterNet, 08. 10. 2003
=============================
Публикация в тематичен брой на сп. "Савременик" ("Бугарска књижевност јуче и данас"), Белград, 1996.