|
Настройки: Разшири Стесни | Уголеми Умали | Потъмни | Стандартни
ВЕШАЊЕ ВАСИЛА ЛЕВСКОГО, мајко моја, домовино мила, Ох, знам, знам, ти плачеш, мајко, Плачи! Тамо близу крај града Софије Гавран граче грозно, злокобно, Злу песму своју зима пева, 1876
Христо Ботев је постојани стуб бугарске књижевности. Са њим почињу све књижевне историје и ваљане антологије бугарске поезије. Његово незаобилазно дело стоји у темељу бугарске литературе. У делу Ботева оваплотила се велика стваралачка енергија која је ускрсла из тамних слојева мита и предања и богате традиције народног стваралаштва. Ботев је био сасвим у дослуху са својим временом које је захтевало да песник буде народни предводник, учитељ и заштитник, па отуда и његова велика слава која траје до данашњих дана. Христо Ботев је рођен 1848. године у Калоферу. Школовао се у Одеси. Године 1876. емигрирао је у Румунију. Почетком априлског устанка са четом устаника прелази Дунав код Козлодуја. Погинуо је 1876. године. Дела: Песме и стихови од Ботева и Стамболови, Букурешт, 1875; Сабрана дела у три тома која је приредио М. Димитров 1940.
© Христо Ботев |