* * *

Сезона стиже своје жуте границе,
пуни су чак и амбари мишева.
Ближи се окретање нове странице,
дими се локомотива стрњишта.

Самоувереност, тишина, јасноћа.
Мисао о смрти јасније цвета,
јер брзо схваташ: јесења је самоћа
велики бронзани споменик лета.

Ти данас силазиш са пиједестала.
Пожутело лишће плеше плес умора.
А зима је у њихову част застала
и ставила борову иглу на грамофон.