MONOLOG U DVA NOĆU

web

Jel da da ne očekuješ da celu noć stojim na terasi?
Najvatrenije u meni ovog trenutka
jeste vrh cigarete -
one koju sam izvukla iz tvoje kutije,
kad sam ti rekla da krećem odmah,
čim popušim,
da žurim, da užasno žurim,
ali u suprotnom pravcu,
ti možeš odmah da pođeš -
i ovako i onako opet ćemo se sresti:
i grad nam je tesan, i svet nam je tesan,
i život nas steže, otkako se sretosmo...
Jel da da ne očekuješ da celu noć stojim na terasi?
Komšinica odozdo odavno je zaspala
sanja o ceni zeleni na pijaci,
bez čega bi joj život bio besmislen;
komšinica spava
i ne čuje moje odjekujuće prisustvo -
moja samoća ima užasnu akustiku,
kao besna voda u stoglavoj bujici -
gnevna, nemilosrdna i rušilačka -
zato se ni ne pomeram sa parapeta.
Jel da da ne očekuješ da celu noć stojim na terasi?
Na taj način ne vidim prizor sa balkona:
dole - pripiti muškarčina,
ustreptao od potrebe da strastno voli
baš tog trena, baš u ovom kvartu,
baš ženu na koju nabasa...
A gore - žena kojoj se užasno dešava
da je vole ovakvi sportisti
u izvanbračnim pauzama
i koja će, dok gleda modni kanal,
izabrati baš tu takvu suknju
koju će zatražiti da joj kupi muž...
Jel da da ne očekuješ da celu noć stojim na terasi?

© Angelija Geševa
© Velimir Kostov, preveo sa bugarskog
=============================
© E-magazine LiterNet, 22.05.2005, № 5 (66)

Gradina (Nis), № 7, 2005.