VELIKO BOŽIĆNO ČIŠĆENJE

Alek Popov

web

- Zdravo! - ozari osmeh lice ćelavog čoveka. - Ja sam mister Proper.

- Molim? - reče Kamelija podigavši obrve.

On skrsti ruke i nadu mišiće.

- Da se lakše sabere i bude još čistije! Mister Proper!

- Da se lakše opere i bude još čistije! - automatski ga ispravi.

Bio je visok oko 1.90, samo u majci, farmericama i šangajkama, uprkos snegu napolju. Pored nogu nalazila se velika crvena kofa, ispunjena preparatima, četkama i sunđerima. Sličnost sa junakom popularne televizijske reklame bila je više nego savršena.

- Počinje veliko božićno čišćenje! I vi niste sami u borbi za jednu čistiju kuću. U osobi mister Propera otkrićete vernog, verujućeg i najvažnije, beskomromisnog saveznika - pa odsečno podiže kofu. - Po jednom kupljenom kompletu, dobijate celokupni set naših proizvoda!

- Šta? - reče, pa makar bledo i naslućujući značenje reči "set", Kemelija nije mogla a da ne oseti poštovanje prema toj tuđici .

- Celokupni set! Ali to nije sve. Dobićete i ovu jedinstvenu, multifunkcionalnu kofu zapremine od 25 litara - i kucnu prstima višeznačno po njenom rubu. - Ali ni to nije sve! Sam mister Proper je na vašoj usluzi. Kuhinju, kupatilo, hodnik - on će vam za tren očistiti!

"Šta sve neće izmisliti da proguraju robu za praznike!" pomisli Kamelija. Smatrala je da nije pristojno da pusti nekog nepoznatog da joj se šeta po kući. A već je i završila sa čišćenjem. S druge strane, osetila je sažaljenje ka ovom velikom čoveku, u okviru svojih mogućnosti, koji je prinuđen da zarađuje parče hleba na ovako glup način.

- Nije li vam hladno... tako? - pa se zagleda u limeni bedž zakačen na grudima: Nikola, broj, znak firme.

- Posao me greje, gospođo. Hoćete da vam demonstriram čar čistoće naših proizvoda! To su preparati nove generacije. Kvalitet novog nivoa čistoće! Prezentacija će trajati samo deset minuta.

Pogled joj kliznu po glatko izbrijanoj glavi. Možda bi trebalo da mu da neku kapu svog muža. Koliko ga plaćaju? Sigurno nešto sitno...

- Važi - reče skidajući lanac sa vrata. - Ali bojim se da u kući nema mnogo za čišćenje.

To je izgovorila uz prizvuk gordosti.

- Da, izgleda kao da je pređeno... - reče mister Proper bacajući pogled na kuhinju.

- Kao da je pređeno? - Kamelija se osteti uvređeno. - Brisala sam kao luda celo jutro!

- Rekli ste pravu stvar! - zasija mu široko lice. - Celo jutro! Uz pomoć naše najnovije serije, to već neće biti neophodno.

Mister Proper se okrete oko sebe, izvadi preparate, napuni kofu vodom i stavi roze gumene rukavice, dok je usput pevušio: da se lakše opere i bude još čistije...Kamelija je nagledala, naslonjena na vrata, osećajući nelagodu. U krajnjem slučaju, muškarci ne rade te stvari. On isipa malo preparata na jednu pločicu, umoči četku u kofu, kleknu i poče snažno da trlja. Pojavi se pena.

- Treba da odstoji - reče i demostrativno se zagleda u sat na ruci. - Tačno dva minuta... Gotovo! - pa muškarac ponovo kleknu, poče ponovo da trlja a zatim pažljivo obrisa penu i pozva Kameliju. - Hoću da sad vidite...

Mali sunđer iščeznu u njegovoj ruci. Iznad kofe poteče tanki sivi mlaz.

- Znači moglo je još, zar ne? A sad se udaljite malo, eto tako... Pogledajte ovu pločicu, pogledajte i druge! Ima li razlike?

Morala je da prizna da ima... U odnosu na ostale, sveže očišćena pločica grejala je kao jak sunčev zrak.

- Ovo ovde su dve savršeno različite koncepcije čistoće! - primeti mister Proper sa zadovoljstvom.

- Na šta ciljate? - reče agresivno.

- Ni u kom slučaju! Ne krivite sebe! Video sam na stotine dobrih domaćica koje postavljaju isto pitanje. Radi se o najprirodnijoj, ljudskoj reakciji pri susretu sa novim mister Properom!

Više nije izgledao smešan, ni jadan, već uplašen kao čuvar u ženskom zatvoru. Ona sebi dočara sve te dobre domaćice koje stoje u redu srameći se sa pognutim glavama. Mister Proper se šetka ispred njih na svojim fudbalerskim nogama i viče:

- Sad već znate! Nemate pravo da kažete: o, nisam znala, nisam sumnjala, ili nisam bila obaveštena. Zato što je istina sledeća: postoji i druga čistoća. Beskompromisna, apsolutna, čista!

"Čista čistoća!?", začudi se Kamelija. Mister Proper je već bio podigao jednom rukom kao bibliju masivno narandžasto pakovanje. Učinilo joj se da će je njime tresnuti po glavi ako ga ne kupi u roku od jednog minuta.

- Nećete li završiti? - upita uznemireno posle plaćanja.

- Draga gospođo, ja sam promoter! Nisam čistač! - pa skide rukavice uz veliki prasak.

- Ali ste mister Proper! Kuhinja, kupatilo, hodnik... šta sve beše.

- Kupili ste šta treba. Žao mi je, čekaju me kola. Prijatan dan.

Kamelija se vrati u kuhinju i zagleda se u pločicu, koja kao da se izdizala sa poda i vikala joj u lice: šmokljo, lenjivice, parazitu! Dođavola! Nikako se nije uklapala u ostale. Bila je kao prozor, kroz koji je ulazila svetlost jednog različitog sveta. Sunčanijeg, boljeg i sigurno čistijeg. Obuzela je spontana želja da nešto stavi na nju. Da je poklopi, da je zatvori... Ali je i znala da to neće pomoći. Ne kad se već svetlost pojavila.

Stavila je gumene rukavice, izlila malo preparata na susedne pločice i dohvatila četku. Tako... Trljaš, sačekaš, izbrišeš i na kraju iscediš. "Da se lakše opre i bude još čistije!", poče da pevuši. Granice svetle mrlje počeše postepeno da se šire. Ali to nije bivalo ni brzo ni lako. Zabolele su je ruke. Izglačana površina pločica odražavala je njeno sagnuto telo, sa otkrivenim licem i poluizvađenim grudima. Kosa joj je visila sa dve strane kao kod neke veštice. Trljala je sa fanatičnom upornošću, koja se graničila sa ekstazom. "Hoće li mi stići samo jedna flašica?", pitala se svaki put kad je sipala preparat. Jer posle kuhinje, išlo je kupatilo, a posle kupatila - hodnik. Kad izgovoriš "a", treba da nastaviš sa "b", "v", "g" i tako dalje. Pločicu po pločicu, primamljiva čistoća se širila i na njenom mestu je izgrevala ona istinska, beskompromisna.

Beše se smrklo, kad se ču zvono na vratima. Kamelija je sedela na podu u hodniku. Naranžasta flašica kotrljala se prazna oko nje. Još nije mogla da poveruje da je završila. Osećala se kao prebijena, ali je iznutra ispunjavalo duboko zadovoljstvo. Pločice su se sijale. Beskompromisno čisto...

Zvono se opet javi, praćeno dubokim glasom njenog muža: Kaami! Kao da doziva životinju. Ona se ne pomače. Malo kasnije njegov ključ zastruga u vratima, ali sa druge strane je bio njen.

- Jebalo si mater! - začu se glas sa stepeništa. - Sigurno spava...

Nastavio je da pritiska zvonce, sve nestrpljivije i gnevnije. Kamelija je gledala u pločice: postale su prozračne i duboke kao planinski kristal. Činilo joj se da na dnu svake od njih svetli praznična zvezda.

- Otvaraj, bre, govedo jedno! - poče da lupa na vrata Dimo.

Ne, neće mu otvoriti! Pred oči joj izađoše njegove ogromne kaljave cipele, koje idu gore-dole i za sobom ostavljaju crne tragove po njenim pločicama. Vide kako svetlost tamni. A zatim dočara još koraka, još cipela, sve kaljavijih. Grube glasove i smeh. Goste... Koraci im postaju sve bliži jedan drugom i kao da zakrivaju nebeski pod. Svetlost se gubi i gasi.

Ne, neće nikoga pustiti! Sda je ovde njen hram.

Udarci su prestali. Njen muž je psovao s one strane i ču kako odlazi. I opet je zavladala tišina. Tišina i svetlost. No ne dugo vremena... Pred vratima se ponovo javiše koraci. Zvono se ponovo bespomoćno oglasi nekoliko puta i ućuta. Začu se zvuk burgije, a zatim i nekakav tanki, pileći zvuk. Jezičak brave ispade i vrata se otvorišr. Dimo upade u hodnik.

- Zašto, bre, ne otvaraš? Jesi li poludela? Znaš li koliko naplaćuje domar u petak pre Božića!!!

Zatim joj se uplašeno zagleda u lice.

- Šta ti je?

- Skidaj te jebane cipele! - reče suvim glasom.

© Alek Popov
© Velimir Kostov - preveo sa bugarskog
=============================
© E-magazine LiterNet, 27.10.2005, № 10 (71)

Knjizevni list (Beograd), № 32, 01.04.2005