|
Настройки: Разшири Стесни | Уголеми Умали | Потъмни | Стандартни
* * *
Старец и моми
Све седењке седењкују,
међу себе говорују:
- Што ни нема никој дојде,
бели деда с белу браду!
Прислуша ги стари деда,
посвиркује, потропкује:
Очете ме, све седењке?
- Нећемо те, стари дедо,
стари дедо, бела брадо!
Но да идеш на свој дома,
утепај си стару бабу,
и утепај ситну децу,
и утепај кусу кучку,
обријај си брадетину,
брадетину, мустаћине,
па т'г дојди крај седењке!
Те га иде стари деда,
посвиркује, потропкује:
Очете ме, све седењке?
- Ајд' одотле, плено прасе,
ајд' одотле, стрижено јаре!
Па се врну стари деда,
поче кука стари деда:
- Леле, бабо, врућ кравају,
ситна деца, ладна вода,
куса кучка, слободија,
брадетина, кметска врева,
мустаћине, преседниче!
Бабичко, Лесковачко - Изт. Сърбия (Ђорђевић 1990, № 197).
© Тодор Моллов, съставител
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 24.08.2020
Български фолклорни мотиви. Т. VIII. Хумористични и пародийни песни. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet,
2006-2020
|