* * *

Кобен сън на кралица (царица, мома) за пропадане на царството

Сан санила Марковица млада,
сан санила рано у недељу,
у Прилепа у краљева града.
Марковица Маркове кажува:
- Стопанине, Краљевићу Марко,
мало пресну голем сан санеа -
синьо небе на две се предвои,
јасно слунце ми се затинало,
јасна звезда на земја паднаa,
месечина весело ми грејет!
А пак Марко своје старе мајке:
- Чуј ме, мајко, што сан соневала!
Тога вели та Маркова мајка:
- Сине Марко, од бога ти било!
Ви ходите та ваша царштина,
раздели се на две царевине,
Вукашина Неманић Сињиша,
на сјеверно Лазарево царство,
и на јужно на синишино то.
Јасно слаунце, што ми ти загина, -
цар ришћански ће ми да загина;
месечина весело што грејет, -
цар се турски ми се наместио
вo Једрене, во та српска земja;
дробни звезди паднали на земја, -
тије ми се избрани јунаци,
на Косова си ће да загина!
Ево, синко, толко в теме има,
та никако живо не се стори.
Ви ходите ваша та царштина,
ваша та царштина, српска господштина,
на татка ти цара Влњкашина
и на краља Краљевића Марка!
Јавна коња Краљевићу Марко,
тебдил ми се јунак начиниа,
турска руба, дервишина калпак;
право ходи на равно Косово,
право срета, што ће го сусрета.
Под Косова покрај равно Скопје,
ми сусрета младо мужђеџиче,
кеде ходит мужи да ми земат,
силни мужи и млади невести,
и девојки моми за ходење.
Одалеко Марко селам дава:
- Од кедева мори младо Турче,
валах идем из Косово равно,
Ђе си ходим мужи да си земам,
на Косово царштина се делит -
се ришћане, бог ме, погинае
и со ними цар им Лазарине!
Ал говора Краљевиће Марко:
- Бог ти, турче, колко маужи зеде?
- Бог ме, брате, севте не учинил!
- Хајде ела, севте ће дарувам!
Тргна сабја Краљевиће Марко,
му пресече рауци до рамени
и му пресече нози до колена:
- Седи синьк маужи да си земаш!
Пак хотиде Марко на Косово,
тебдил беше, нико га не знаше,
само виде битке битисале
и јунаци сите погинале...
И се врна своме белом двору.

© Тодор Моллов, съставител
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 16.01.2021
Български фолклорни мотиви. Т. ІІ. Балади. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2006-2021