* * *

Виша герекиня (Милка котленка) отвлечена с хитрост от момък гемиджия

Кад се жени Будимлија Јова
на далеко испроси девојку,
по имену Јаночкињу Јању.
Чим испроси, одма се разболе,
па болова за девет година,
нит умире, нит му лакше бива.
Препроси је од Ердеља бане,
препроси је и одведе му је.
Зазор мука долазила Јове,
те дозива своју сеју милу:
- Сејо мила, рођена од мајке,
донеси ми тридесет аршина,
бјелога платна неквашена,
да савијем люте своје ране,
и скини ми даске са тавана!
Послушала мила сеја Јову.
Болан Јово а мајстор је био,
од дасака лађу направио,
па он купи сваку трговину,
а највише сјајна огледала,
и повезе све лепе девојке,
па он иде преко сиње море,
близу куле Ердељева бана.
Долазиле лијепе девојке,
те купују сјајна огледала,
најпослије Јаночкиња Јања,
три слушкиње са њом упоредо,
држеју јој скуте и рукаве.
Јадан Јова па је оздравио,
и задња је врата отворио:
"О, госпођо, Ердељева любо,
ај' подаље, велика госпођо,
у крају су боља оледала,
овамо су цуре изабрале."
Баш улеже Јаночкиња Јања,
баш до краја у велику лађу.
Одма Јова заклопио лађу,
па превезе преко сиња мора,
доведе је себе за любовцу,
леп је пород са њом изродио:
двије кћери и четири сина.

© Тодор Моллов, съставител
=============================
© Електронно издателство LiterNet, 01.07.2017
Български фолклорни мотиви. Т. І. Обредни песни. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2006-2017
Български фолклорни мотиви. Т. ІІ. Балади. Съст. Тодор Моллов. Варна: LiterNet, 2006-2017